Australiana Serba Internet Magazine slavi Dan Australije (Australia Day) na poseban način! Izabrali smo za vas prelepe misli i stihove nekih od najvećih australijskih pisaca i pesnika, koji su obeležili australijsku i svetsku savremenu književnost! Zrna mudrosti Nobelovca Patrika Vajta (Patrick White), slavne aboridžinske pesnikinje Uđeru Nunakl, poznate i kao Ket Voker (Oodgeroo Noonuccal’s aka Kath Walker) i još nekoliko književnika naša su čestitka za Australijance i sve koji vole Australiju!

Srećan Dan Australije!

 Patrik Vajt

(1912 – 1990)

 

Patrik Vajt (Patrick White) bio je australijski književnik. Važi i danas za jednog od najznačajnijih romanopisaca XX veka sa engleskog govornog područja. Njegova proza prepoznatljiva je po izvanrednom humoru i tehnici praćenja toka svesti. Kada je 1973. dobio Nobelovu nagradu za književnost, postao je prvi australijski Nobelovac.

„Ako je istina neprihvatljiva, ona postaje mašta drugih.“

„Razumeti zvezde, pokvarilo bi njihovu pojavu.“

„Mapa? Napraviću je prvi!“

„Legendu o njemu napisaće vremenom oni kojima je smetao.“

„Život se ne završava na kuhinjskom podu dok je volje da se pleše.“

„Pošto nije imao šta da krije, možda se činilo da zbog toga malo gubi na svojoj snazi. Međutim, to je ironija iskrenosti.“

Uđeru Nunakl (Ket Voker)

(1920 – 1993)

 

Uđeru Nunakl (Oodgeroo Noonuccal) poznata i kao Ket Voker (Kath Walker) bila je australijska pesnikinja, politička aktivistkinja , umetnica i prosvetiteljka, a povrh svega i veliki borac za aboridžinska prava. Prva je Australijanka aboridžinske krvi koja je objavila knjigu poezije.

„Ne budimo gorki, to je praznina,

Crv u umu.

Prošlost je nestala kao stari dani našeg detinjstva,

Budućnost dolazi kao zora posle mraka,

Donoseći ispunjenje.“

„Mi smo priče čuda iz Vremena snova„

Kazivanje plemenskih legendi.

Mi smo prošlost, lovačka hajka i smeh

igara,

lutajuća logorska vatra.“

*Vreme snova (Dreamtime) je panteistički religijsko-kulturni sistem verovanja i splet mitova i legendi Aboridžina, starosedelaca Australije. To je po njihovom predanju vreme postanja sveta, kada su duhovi predaka stvorili aboridžinske narode i sav živi i neživi svet. (primedba prevodioca)

„Bili smo osvojeni, ali nikada pokoreni,

Bili smo prisiljeni, ali nikada ponizni.“

„Slikaj radost, ne bol,

Slikaj lepotu i sreću za ljude,

Slikaj retke odbljeske uvida

Što ih ni jezik ni pero iskazati ne mogu.“

„Vode sutrašnjice

Nastaviće da teku,

Jer slikari seljaci

Bacaju šarene kamenčiće

U njen tok,

Dajući joj svežinu i pokret.“

Džudit Rajt

(1915 – 2000)

Džudit Rajt (Judith Wright) bila je australijska pesnikinja, ekolog i borac za aboridžinska prava. Čudesna priroda Australije i odnos čoveka i prirode bili su njena velika inspiracija i dominantni motivi njene poezije.

„Osećanja ili emocije su univerzalni jezik i treba im odavati počast. Ona iskazuju ko ste vi u srži, u najvećim dubinama vašeg bića.“

„Naučila sam da budem sa sobom radije nego da bežim od sebe krijući se iza ograničavajućih navika; postala sam svesnija svojih osećanja, radije nego da otupim.“

„Kada naučimo nove vidove ponašanja i prodremo u više nivoe svesti i ljubavi, možemo umiriti dublju duhovnu glad u nama.“

„Gladni smo za nečim višim. Ako svesno ne sledimo to Više, stvaramo manje za sebe i otežavamo sebi da iskusimo Više u životu.“

„Primetili smo kako ljudi koji uspore rad na svom rastu i razvoju, često imaju kontraproduktivne i naizgled bezopasne zavisnosti koje kao prepreka stoje na putu njihovog uzrastanja i ostvarivanja života kakav kažu da žele. To mogu biti jednostavne stvari, poput gledanja televizije umesto završavanja započetog posla.“

 

Majls Frenklin

(1879 – 1954)

Majls Fenklin (Miles Franklin) bila je australijska književnica i feministkinja. Posvećeno je radila na stvaranju jedinstvenog australijskog stila pisanja i vođena tom idejom podržavala pisce i književna udruženja. Imala je veliki uticaj na razvoj australijske književnosti.

„Ponekad je znak tvoje sopstvene vrednosti ako te mrze pravi ljudi.“

„Obazrivo sa varnicom, ako ne želiš da te prepadne vatra.“

„Najviši oblik kulture i umetnosti nalaže korišćenje lokalnih materijala. Tako imaš mogućnost da daš svoj doprinos kulturi, bez opasnosti da stvaraš tek puku imitaciju.“

„Postoji zakon odmazde u svemu, direktno i indirektno, vidljivo i nevidljivo.“

„Imati nekoga kome ćemo ispričati, to je jedna od fundamentalnih potreba ljudskog bića.“

„Civilizacija, trud da se u svakom detetu vidi državno bogatstvo, mogla bi uskoro da učini nešto i shvati da je majčinstvo služba koja traži vreme i snagu, kao i svaki drugi posao, a ne samo usputni detalj u moru drugih robovanja.“

Henri Loson

(1867 – 1922)

Henri Loson (Henry Lawson) je bio australijski pisac i pesnik australijske prirode i ljudi („bush poet“). Spada u najpoznatije australijske književnike kolonijalnog perioda i mnogi ga smatraju najboljim australijskim piscem kratkih priča.

„O, moji putevi su čudni putevi i novi putevi i stari putevi,

I duboki putevi i strmi putevi i visoki i niski,

Kao kod kuće i s lakoćom na stazi koju ne poznajem,

I nespokojan i izgubljen na stazi koju znam.“

„Pivo čini da se osećate onako kako bi trebalo bez piva.“

„Polja su još svetla u jesen,

I sunce još tamo sija,

Ali mi povijamo glavu i ležemo uznemireni,

Zbog maski koje nosimo,

Ili klimamo glavom i smešimo se u društvu,

Kažemo da smo dobro,

A srce sebi lomimo!

Zbog stvari koje ne smemo reći.“

„Nikad nisam video da je neko rehabilitovan zahvaljujući kazni.“

„I sunce je opet potonulo na veličanstvenu australijsku zemlju, bolničarku i tutora ekscentričnih umova, dom neobičnih ljudi i svega što je mnogo drugačije u drugim zemljama.“

Australiana Serbahttps://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/01/Australia-Day-FINAL-3-1024x942.jpghttps://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/01/Australia-Day-FINAL-3-150x150.jpgAustraliana SerbaPrava AustralijaAustralia Day,Australija,Australijska književnost,Dan Australije,Džudit Rajt,Henri Loson,Henry Lawson,Judith Wright,Kath Walker,Ket Voker,Majls Frenklin,Miles Franklin,Oodgeroo Noonuccal,Patrick White,Patrik Vajt,Uđeru NunaklAustraliana Serba Internet Magazine slavi Dan Australije (Australia Day) na poseban način! Izabrali smo za vas prelepe misli i stihove nekih od najvećih australijskih pisaca i pesnika, koji su obeležili australijsku i svetsku savremenu književnost! Zrna mudrosti Nobelovca Patrika Vajta (Patrick White), slavne aboridžinske pesnikinje Uđeru Nunakl, poznate i...Internet Magazin