foto: Miloš Šarović

Tekst: Ivana Nikolić

Foto: Miloš Šarović, Srđan Ralić i privatna arhiva

Bilja Krstić i Bistrik nedavno su objavili novi album „Svod“ u izdanju producentske kuće ARC Music iz Londona, koji je promovisan najpre u britanskoj prestonici, a potom i u beogradskom Narodnom pozorištu. Zanimljivo je da su numere sa ovog albuma premijerno emitovane na radiju World Village iz Melburna, što je Bilju i ostale muzičare iz Bistrika veoma obradovalo. Znaju da su slušani i inače u Melburnu i želja im je da uskoro i nastupe u ovoj kulturnoj prestonici, ali i drugim gradovima Australije. „Svod“ je kruna njihovog dosadašnjeg rada, ali i impresivne proslave dva jubileja: 40 godina rada Bilje Krstić i 15 godina postojanja ansambla Bistrik. Povodom ovih značajnih jubileja, tokom 2016. održali su niz koncerata u Srbiji i inostranstvu, među kojima svakako treba izdvojiti koncert u prestižnom Kenedi centru u Americi i centralni slavljenički koncert u Sava centru. U prepunoj dvorani Sava centra, oduševili su publiku svojim starim i novim pesmama, ali i nastupima sa specijalnim gostima, domaćim i stranim muzičkim zvezdama, kao što su Marta Šebešćen, Bora Đorđević, Janka Rupkina i drugi. Zaista impresivan koncert, baš kao i umetnička biografija Bilje Krstić. Kada je iz rodnog Niša došla u Beograd na studije, verovatno nije mogla ni da sanja kuda će je sve odvesti muzika. Završila je beogradsku Muzičku akademiju i pevala u čuvenom horu Collegium Musicum i drugim vokalnim ansamblima, a uporedo sa tim radila je i muziku za predstave Narodnog pozorišta u Beogradu. Publici je dobro poznata još od sedamdesetih, kada je pevala u legendarnoj grupi Suncokret zajedno sa Borom Đorđevićem, Goricom Popović, Snežanom Jandrlić i drugim poznatim umetnicima. Tih godina, pevala je i u najpoznatijoj postavi grupe Rani mraz Đorđa Balaševića, a nakon toga započinje solo karijeru u pop muzici i izdaje nekoliko albuma. Sledeći svoju ljubav i istinsko osećanje za izvornu muziku, Bilja je vrlo mlada počela i da prikuplja autentične audio i notne zapise narodne muzike. To su uglavnom retko izvodjene  i većinom neobjavljene muzičke teme sa Kosova, iz južne Srbije, Vlaške oblasti, Makedonije, Rumunije, Bugarske, Grčke i Madjarske. Sa kolegama i prijateljima sa Muzičke akademije 2001. osniva ansambl Bistrik, sa kojim izvodi upravo tu muziku i to na poseban način, spajajući tradicionalno i moderno, izvornu muziku i savremene aranžmane. Sa Bistrikom je radila i muziku za „Zonu Zamfirovu“ reditelja Zdravka Šotre, naš najgledaniji film svih vremena.

Bilja Krstić i Bistrik sa uspehom nastupaju širom sveta i do sada su održali preko 500 koncerata. Iza sebe imaju i zapažene koncerte u nekim od najprestižnijih koncertnih dvorana sveta. Odavno su se izborili za svoje mesto na svetskoj World Music sceni i jedan su od najcenjenijih sastava u svom fahu. Verna publika u zemlji i inostranstvu puni sale gde god se pojave. Bilja je više puta nastupala i kao solistkinja na prestižnim festivalima i drugim muzičkim dešavanjima, kao što je recimo Mostra Sesc de Artes u Sao Paulu, gde je pevala kao jedini ženski vokal u Mediterraneo orkestru specijalno sastavljenim za tu priliku od 25 vrhunskih muzičara iz celog sveta. Među njenim solističkim nastupima, izdvaja se i koncert „Žene balkana“ koji je održala zajedno sa Amirom Modunjanin, Tamarom Obrovac i orkestrom džez pijaniste Bojana Zulfikarpašića u okviru festivala Balkan trafik u Briselu. Pored svega toga, publici je dobro poznat i njen rad kao urednice prvog programa Radio Beograda. Čini se da bi naši mediji trebalo malo više pažnje da posvete zaista velikim uspesima i zvezdanim trenucima Bilje i Bistrika, jer se o nekim od njihovih najznačajnijih nastupa na čuvenim svetskim scenama kod nas još uvek nedovoljno zna. Nadamo se da ćemo ovim intervjuom doprineti da se to promeni, posebno iz razloga što Bilju Krstić uspeh nije promenio. Kao i većina izuzetnih ljudi, i danas kao ostvarena umetnica svetskog renomea pleni toplinom, neposrednošću i prefinjenošću, i kako kaže – porodica i prijatelji su njeno najveće bogatstvo.

Kakvi su utisci sa snimanja i promocija novog albuma „Svod“?

Naš album Svod objavljen je 6. januara na divan duhovni praznik Badnji dan u Londonu, u izdanju engleske izdavačke kuće ARC Music. Neverovatno je da su oni prošle godine slavili 40 godina postojanja, a ja 40 godina rada i 15 godina Bistrika. Svi smo iste godine slavili isti jubilej, ali smo promociju ipak pomerili za ovu godinu. Mnogo se radujemo što je Svod već na nekim viđenijim plejlistama, a posebno mi je drago što je među prvima naše nove numere emitovao australijski radio „World Village“ iz Melburna. Zamisli da baš prvo pojavljivanje na plejlisti bude u Melburnu, na drugom kraju sveta! Nalazimo se u fenomenalnom društvu velikih zvezda na njihovoj plejlisti. Dakle, pesme sa albuma Svod već uveliko nalaze svoje mesto. To me veoma raduje, zato što mislim da je ova vrsta muzike kojom se bavim, a posebno vokalna tradicija, zaslužila da se čuje podjednako kao naši trubači, trubački orkestri i romska muzika, koji su odavno uspeli da se izbore za svoje mesto na svetskoj muzičkoj sceni. Ovo je takođe nešto prelepo i za mene ustvari prava tradicija. Sve u svemu, dosta smo dugo radili na ovom albumu i snimali ga skoro tri godine, pre svega iz finansijskih razloga. Odavno smo izabrali pesme i sve pripremili, ali je očigledno moralo da prođe neko vreme. Svi znamo u kakvom vremenu i živimo i ovo nije nikakvo kukanje. Jednostavno sam morala da sačekam da se sve slegne oko mastera, postprodukcije i drugih stvari, da bih mogla definitivno da završim taj album. Divno je što postoje ljudi na našoj muzičkoj sceni sa kojima jako lepo sarađujemo, te se tako desilo da je Dragan Ristić iz grupe Kal dao predlog da se javimo izdavačkoj kući iz Londona i da im pošaljemo materijal. Veoma  je zanimljivo je što smo posle samo dva sata pošto smo poslali materijal dobili odgovor iz izdavačke kuće da im se jako dopada materijal i da hoće da sarađuju sa nama, što je presedan, kaže Dragan. Tako je on naš kum na neki način, a kako kaže, on nas je samo spojio sa ljudima iz ARC Music-a. Zaista su sjajan, mlad tim i imaju odlična izdanja. Vlasnica Julija nasledila je firmu od oca, dovela mlade ljude i stvarno fenomenalno rade. Sam album „Svod“ odiše svežinom i sačinjen je od divnih pesama, kao što su „Dimitrije, sine Mitre“, jedna od najlepših pesama iz Vranja ili recimo „Svu noć mi bilbil prepeva“, takođe poznata stara  naša pesma.Tu su od poznatih i  „Kraj potoka bistre vode“, „Evo srcu mom radosti“ tako dalje. Svaka pesma je nekome posvećena. Nisam to napisala na samom CD-u, ali svi moji iz Bistrika to znaju. Recimo pesma „Evo srcu mom radosti“ je vezana za moju unuku Nou i Cuneta Gojkovića, od koga sam je učila. Njegovu interpretaciju sam najviše slušala i najviše mi je legla, iako i mnogi bosanski pevači to pevaju fenomenalno. Numera „Sedi moma na visoko“ je posvećena mojoj profesorki Zori Vasiljević, koja me je uputila na zapis te pesme iz 1880. godine, tako da sam zahvaljujući njoj došla do nje. Prvi put smo je tonski zabeležili na ovom CD-u. Tu je i stara pesma „Čaje Šukarije“, posvećena Esmi Redžepovoj i mom tati, koji je njenu interpretarciju najviše voleo i prosto bio zaljubljen u to kako je ona pevala. Neposredno pre nego što nas je Esma napustila, imala sam sa njom i njenom menadžerkom Vesnom divan kontakt, pričale smo o tome i sa zadovoljstvom nam je dala dozvolu da izvodimo tu pesmu.  Ima dosta pesama, da sad ne nabrajam, ali sve u svemu, ovo jeste jedan pravi svod. Naziv svakog našeg albuma ima neku poruku. Prvi album „Bistrik“ označava vrelo, izvor, izvorište odakle se kreće. Drugi album smo naslovili „Zapisi“, jer postoje i tonski i notni zapisi, a treći album je „Tarpoš“, nazvan po prelepoj ženskoj kapi, koja se nosila do 1840. godine na prostorima Jadra i Rađevine. Bila je uvek okićena najlepšim nakitom i ukrasima, kao što su dukati, biseri, cveće i drugo. Dakle, pod tu kapu smo već tada stavili i zapise i izvorišta. Onda je došao i album “Izvorište”, gde smo se vratili tom izvoru. To je a capella album, potpuno drugačiji od svega što smo radili. Peti album nazvali smo jednostavno „Svod“, što je teško prevesti na engleski. To može biti nebeski svod, svod dragulja, biserni svod i tako dalje. Ima mnogo značenja i svako može da tumači na svoj način. Moja je ideja bila da se sve to stavi pod taj jedan veliki svod i da se pokaže ovo naše nepresušno blago. Važno je da polako vadimo te bisere i pokazujemo ih svima, da ceo svet vidi s kakvom lepotom živimo. „Svod“ je, dakle, otišao za London i biće na stranom tržištu, a za domaće tržište smo u dogovoru sa ljudima iz HIFI Music napravili izdanje na srpskom. Samo su zamolili da bude drugačiji omot i to smo poštovali. Miloš Šarović je radio predivne fotografije  za omot, a dosta je pomogao i Nemanja Ćorović. Engleski omot je jako veseo, sav u živim bojama, a naš je jednostavan, minimalistički, sa crno–belim fotografijama i izgleda otmeno, kao i sam disk. Promociju srpskog izdanja imali smo 14. februara na Svetog Trifuna u Narodnom pozorištu u Beogradu. Tako smo u razmaku od mesec dana promovisali i strano i domaće izdanje i sad krećemo na naša putešestvija. Očekuju nas dosta koncerata u Srbiji i inostranstvu. Imamo čak poziv i za Kinu, i velika nam je želja da tamošnjim nastupom završimo ovu godinu.

Obeležavajući 40 godina otkako si na sceni i 15 godina Bistrika, nedavno si održala koncerte u nekim od najprestižnijih svetskih i regionalnih koncertnih dvorana. Među njima se svakako izdvaja Kenedi centar u Vašingtonu. Kako je došlo do tog koncerta? Kakve uspomene nosiš sa ovog nastupa?

Otkriću vam tajnu da nam je to već drugi put u Kenedi centru. Prvi put smo bili 2008. godine i jako lepo prošli, tako da smo verovatno zaslužili da dođemo i drugi put. Zahvalni smo našoj ambasadi u SAD, koja je stala iza nas, jer sam umetnik ne može da aplicira da nastupi u Kenedi centru, već i njegova zemlja mora da stane iza toga. Bilo je veliko uzbuđenje što ponovo nastupamo tamo. Oni su u međuvremenu proširili Milenijumsku salu (Millenium Stage), gde smo mi bili i pre 8 godina, i to sjajno izgleda. Bilo je divno i jako lepo smo prošli, sala je bila prepuna. U publici je bilo oko 80% Amerikanaca i 20% naših ljudi, ali je baš tih 20 posto pokrenulo sve te ljude da tapšu, pevaju… Moram da kažem da su nam rekli da smo imali više publike nego naša čuvena Beogradska filharmonija. Ima dosta slika, a postoji i snimak tog našeg koncerta na YouTube kanalu Kenedi centra. Pošto smo ostavili odličan  utisak i ovog puta , imamo otvoren poziv da nastupimo ponovo kada budemo radili nešto novo. Kao što si rekla, važno je napomenuti da je Kenedi centar zaista najprestižnija kulturna ustanova u Americi. Zna se ko tamo svira i da tamo ne mogu da nastupe muzičari koji nemaju iza sebe značajne rezultate. Tamo najviše nastupaju muzičari iz oblasti umetničke muzike, ali su u velikoj sali nastupali  i Pink Floyd, Elton Džon i druge zvezde popularne muzike. Sve u svemu, jedna velika  priča u Kenedi centru, u sred Vašingtona, koja će sigurno ostati zabeležena u istoriji postanka i opstanka Bistrika.

Među nastupima povodom dva pomenuta jubileja, svakako je poseban i veliki slavljenički koncert u Sava centru prošlog novembra. Kako pamtiš sve to?

Do prošlog leta četiri godine nismo svirali u Beogradu, a onda smo za kratko vreme imali tri velika koncerta. Na koncertu u Kapetan Mišinom zdanju u okviru BELEF-a, bilo je toliko publike da nije bilo mesta za sve i mnogi su stajali. Posle toga smo u avgustu nastupili na Beer Fest-u, gde dođe po 70-80 hiljada ljudi u prvi mah, a posle ih bude i mnogo više. Na kraju smo 24. novembra održali taj slavljenički koncert u Sava centru. Zanimljivo je da nismo znali kada će ARC Music slaviti svoj jubilej kada smo započeli saradnju. Javili su nam oko mesec i po dana pre potpisivanja ugovora da nas pozivaju na njihovu proslavu 24. novembra. Zaista je neverovatna koincidencija da smo slavili isti jubilej istog datuma! Stvarno ništa nije slučajno. Kad je reč o koncertu u Sava centru, vrlo ozbiljno i dugo smo ga pripremali. Finansije su, naravno, bile najveći problem, ali smo zahvaljujući nekim našim poznanstvima uspeli da obezbedimo smeštaj i honorare za goste. Centralni gosti su bili Janka Rupkina (Yanka Rupkina), Marta Šebešćen (Marta Sebestyen) i moja nekadašnja grupa Suncokret. Bora Đorđević je došao čak iz Slovenije, pošto sada tamo živi, i za tu priliku Suncokret se prvi put okupio u originalnom sastavu posle 40 godina. Marta Šebešćen je eminentna svetska umetnica, dobitnica Gremi i drugih nagrada i obično je svi znaju po tome što je pevala u flmu „Engleski pacijent“ (English Patient).  Njena pesma je tako obojila taj film, da mislim da nema čoveka na Zemljinoj kugli koji ne zna za nju i tu pesmu „Szerelem, szerelem“. Druga gošća nam je bila čuvena pevačica Janka Rupkina, zlatni glas u istoriji bugarskih glasova. Njen glas je svojevremeno bio poslat u vasionu kao najlepši vokal sveta. Obe su se vrlo obradovale kad sam ih pozvala. Mislila sam da možda nisu upoznate sa mojim radom u grupi Bistrik. Međutim, bila sam veoma prijatno iznenadjena koliko prate i znaju šta sve radim. Marta ima bukvalno sve moje diskove, a Janka ima dva. Kažu da im je bilo prelepo u Beogradu i na našem koncertu. Na kraju smo napravile štos i svet tri pevale zajedno, na predlog Marte Šebešćen. Predložila je da izvedemo zajedno neku srpsku pesmu i izabrale smo „Tri devojke zbor zborile“. U pesmi prvo govori najstarija, zatim srednja i na kraju najmlađa devojka. Tako smo shodno našim godinama i podelile strofe. Bilo je baš lepo i duhovito. Divno je bilo nastupiti posle toliko godina i sa Suncokretom i naravno sa mojim Bistrikom. Nije bilo lako opstati 15 godina u ovim vremenima, kada je teško izboriti se kvalitetom za svoje mesto. Treba se i zadržati na nekoj poziciji u ovom moru svega i svačega, i ne klonuti ni jednog trenutka, posebno kad nema posla. Treba naći načina da se snime ti albumi, da se ode na sve te festivale i putovanja. Bistrik i ja smo morali mnogo puta da odustanemo od nekih nastupa u inostranstvu, bez obzira što smo prošli selekciju recimo za neki veliki festival. To se uvek događalo iz finansijskih razloga, kad ne bi našli sredstva da platimo put, jer organizatori festivala obično plaćaju honorare, boravak i smeštaj, ali ne i prevoz.  Žao mi je što je kultura u  našoj zemlji na poslednjem mestu i poslednjim stranicama novina. Takav nam je i budžet za kulturu. Naše kulturne institucije ne rade svoj posao kako treba. Mogu se oni ljutiti koliko god hoće, ali ja stojim iza toga i govorim iz dosadašnjeg dugogodišnjeg iskustva. Nažalost ovih poslednjih godina ovde preovlađuju vrlo loše stvari. Moramo se boriti protiv svega što je loše. Ja sam optimista i očekujem da se dese bolje stvari.  Kada dodju teški dani, uzimam vazduh i idem dalje. Pošto sam pevač, odlično znam da uzimam i držim vazduh, dovoljno za neke sledeće lepše stvari u životu.

(nastavak na sledećoj strani)

Australiana Serbahttps://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/05/G4A9577-min-compressed-683x1024.jpghttps://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/05/G4A9577-min-compressed-150x150.jpgAustraliana SerbaIntervju PLUSAmira Modunjanin,ARC Music,Australija,Balkan Music,Beograd,Bilja,Bilja i Bistrik,Bilja Krstić,Bilja Krstić i Bistrik,Bilja Krstic i Bistrik Orchestra,Bistrik,Bora Đorđević,etno,Gorica Popović,Janka Rupkina,Kennedy Center,Koncert,Krstić,Marta Šebešćen,Marta Sebestyen,Melburn,Miki Stanojević,Sava Centar,Snežana Jandrlić,Srbija,Svod,Tamara Obrovac,World Music,World Village Radio,Yanka RupkinaTekst: Ivana Nikolić Foto: Miloš Šarović, Srđan Ralić i privatna arhiva Bilja Krstić i Bistrik nedavno su objavili novi album „Svod“ u izdanju producentske kuće ARC Music iz Londona, koji je promovisan najpre u britanskoj prestonici, a potom i u beogradskom Narodnom pozorištu. Zanimljivo je da su numere sa ovog albuma...Internet Magazin
1 2