Bojan Ljubenović: Sreća
Sreća
(satirična priča)
Rubrika: Kengur u opancima
Piše: Bojan Ljubenović
Najsrećniji trenutak u mom životu bio je kad sam otišao u zatvor. Do tada sam bio samo skromni službenik u još skromnijoj firmi, bez ideja, poznanstava i perspektive. Računi za telefon, struju, vodu počeli su da mi se gomilaju, a kako nisam imao novca da ih izmirim, država me je poslala mesec dana na robiju.
U početku sam to smatrao velikom sramotom za sebe i svoju porodicu. Ali kada sam konačno stigao u bajbok shvatio sam koliko grešim. Koga tamo sve nisam upoznao!
Na nesreću, trideset dana brzo je prošlo i morao sam napolje. Ali, nisam gubio ni sekunde. Odmah sam u firmi dao otkaz i osnovao svoje preduzeće. Proceduru registracije objasnio mi je cimer iz ćelije, inače bivši predsednik Trgovinskog suda. Kad je to bilo gotovo otišao sam u banku po kredit. Ime mog druga iz zatvora, nekadašnjeg poznatog bankara, otvorilo mi je vrata kreditnog biroa. Sa svežim kapitalom odmah sam počeo biznis sa uvozom rezervnih delova za kamione. Na granici nisam imao nikakvih problema, kada su carinici čuli da sam zatvorske dane provodio sa njihovim bivšim direktorom, klanjali su mi se do zemlje. Robu sam isporučivao našem velikom komunalnom preduzeću, naravno na preporuku druga iz zatvora, bivšeg direktora tog istog preduzeća.
Kao i svaki talentovani biznismen vrlo brzo sam shvatio da bez dobre reklame nema profita pa sam pozvao svog poznanika iz zatvora, nekadašnjeg direktora državne televizije. Njegova preporuka obezbedila mi je udarne termine u reklamnim blokovima na radiju i televiziji.
Naravno, moj izuzetan poslovni uspeh nije mogao da prođe nezapaženo. Jednog jutra mi u kancelariju uđoše dvojica mišićavih, kratko ošišanih mladića. Tražili su da im plaćam mesečni reket u zamenu za fizičku zaštitu. Samo sam se nasmešio i pozvao na mobilni mog pajtosa iz zatvora, jednog od vođa poznatog kriminalnog klana. Ona dvojica su na prstima izašla napolje.
Društveni ugled mi je sve više rastao, a sa njim i obaveze. Svi su odjednom želeli da im budem prijatelj i član raznih društava i organizacija. Popustio sam samo jednom i to na nagovor mog prijatelja iz zatvora, koji me je zamolio da u njegovom odsustvu postanem član upravnog odbora našeg poznatog fudbalskog kluba.
Sada me prijatelji nagovaraju da osnujem političku partiju i domognem se vlasti. Problem je u tome što ja o politici ništa ne znam. Ako se odlučim na takav korak, pozvaću svog drugara iz zatvora, inače bivšeg šefa državne bezbednosti.
On o formiranju stranaka i osvajanju vlasti zna sve.
O autoru
Bojan Ljubenović rođen je 1972. godine u Beogradu. Jedan je od vodećih srpskih satiričara današnjice. Njegove knjige aforizama, satiričnih priča, proze za decu i druga dela već dugo su među najtiražnijim naslovima u Srbiji. Prevođen je na italijanski, slovenački, bugarski i druge evropske jezike. Zastupljen je u brojnim antologijama i nagrađivan nekim od najprestižnijih književnih nagrada za satiru, kao što su “Radoje Domanović” (nagrađen 2010. i 2015), “Vladimir Bulatović VIB” (2007) i druge. Kao urednik rubrike TRN i strane humora radi u „Večernjim novostima“. Saradnik je internet portala ETNA i NJUZ.NET . Više od jedne decenije radio je i kao novinar u Službi za informisanje Skupštine grada Beograda, pisao kolumne u“Borbi“ (2002-2004.), saradjivao u mnogim listovima… Član je Udruženja književnika Srbije. Novo, dopunjeno izdanje Bojanove višestruko nagrađivanu knjigu „Pisma iz Srbije“ i druge novije naslove možete kupiti ili naručiti na sajtu izdavačke kuće Laguna. Ostale naslove, detaljnije informacije i još mnogo toga možete pronaći i na njegovom vebsajtu. Tu možete pročitati i njegovu kompletnu bibliografiju i spisak brojnih priznanja koja ima iza sebe. Možete se družiti sa Bojanom i preko njegovog javnog Fejsbuk profila Trn Novosti Bojan Ljubenovic. Nedeljom Bojanovi aforizmi i satirične priče u internet magazinu Australiana Serba!
Оставите одговор