Naravno, važno je da se i pojedinci ponašaju razumno i odgovorno kako ne bi doveli sebe i druge u opasnost. Ukoliko žele da zaobiđu zmije i insekte, treba da vode računa o higijeni svojih kuća i poslovnih prostora, da stave mreže, odnosno takozvane komarnike na prozore i vrata, kao i da se ne zavlače u bujno rastinje i ne idu u prirodu ako nisu dobro opremljeni i naoružani znanjem kako da se ponašaju ako naiđu na neko od ovih otrovnih bića. Nije loše uvek proveriti i da li su poštansko sanduče, brava automobila i druga mračna mesta bezbedni pre nego što se uhvatite za njih, ali u urbanim sredinama i nekim delovima Australije uglavnom nema potrebe za tim. Takođe, nije preporučljivo ostavljati obuću i odeću napolju, a ako to ipak učnite, protresite je pre nego što je obujete, odnosno obučete. Naravno, poželjno je i da se obratite lekaru ako primetite ujed, ranicu ili bilo šta čudno na koži ili se osećate loše, jer to može da znači da vas je nešto ujelo, a da niste primetili. Međutim, to se dešava zaista retko, jer je obično teško ne primetiti kad se već tako nešto dogodi. Što se tiče ajkula i drugih morskih životinja, svako plivanje, surfovanje i drugi vidovi vodenih sportova na neuređenim plažama i vodenim površinama može biti rizično i zato se treba držati bezbednih zona i pratiti uputstva spasilaca i nadležnih službi. Slatkovodni krokodili ne napadaju ljude, tako da jedino ukoliko neko izaziva sudbinu i napada ih i provocira može se desiti da nasrnu i uzvrate napad, ali se to u realnosti gotovo nikada ne dešava, jer gotovo niko nije blesav da to radi. Slično je i sa morskim krokodilima, iako su oni znatno veći i opasniji. Srećom, izuzetno se retko dešava da ljudi plivaju tamo gde ima krokodila i još ređe da ih napadaju i izazivaju, o čemu svedoče i statistike koje smo naveli. Zatim, tu su i ptice kazuari koje u velikoj većini žive u šumama daleko od ljudi, a i u retkim slučajevima kad se nađu u predgrađima i selima, jednostavno im se ne treba približavati niti ih hraniti, jer tada znaju da budu agresivni. Iako je vrlo mala verovatnoća, ako se ipak desi da kazuar napadne, onda je dobro zgrabiti lopatu ili nešto slično i tom alatkom odbijati napade guranjem njihovih nogu i njih samih, dok napadnuta osoba ne uspe da se domogne sigurnog skloništa ili životinja ne odustane od napada. Mi smo naveli mnogo toga što se preduzima i što možete i sami učiniti kako bi bili što bezbedniji i opušteniji, ali se nadamo da nećete ponovo steći pogrešnu predstavu da su bliski sureti sa „pretećim“ životinjama Australije svakodnevna pojava. Daleko od toga, a čak i kad se dogode, ima leka. To smo i želeli da vam pokažemo svim ovim podacima.

Ko se koga više plaši?

Naravno, neizostavno je reći nešto i o samim australijskim opasnim životinjama kako bi zaokružili ovu priču na pravi način. Nećemo sporiti da u Australiji ima više ovih za nas ljude zastrašujućih bića nego u Evropi, ali izuzev delova severno-američkog kontinenta gotovo da nema kontinenta za koji se ne može reći isto, s tom razlikom što u Australiji u svakodnevnom životu ima mnogo manje bliskih susreta sa njima nego recimo u Aziji, Africi i Južnoj Americi, o čemu je već bilo reči u ovom tekstu. Evropa je najvećim delom blagoslovena prilično pitomom prirodom, ali naravno i na evropskom kontinentu ima opasnih i otrovnih životinja i insekata. Kao što znamo, velika većina ljudi ih nikada u životu i ne vidi, a još manji broj doživi njihove napade i ujede. Kad je reč o Australiji, kod ljudi koji nikada nisu bili tamo obično je najveći strah od zmija, paukova i drugih insekata. Istina je da tamo ima opasnih i čak smrtnosnih gmizavaca i insekata, ali imajte na umu da čovek nije njihova hrana i da oni ljudima nisu predatori. Šta više, sva ova stvorenja se plaše nas ljudi verovatno mnogo više nego mi njih, zaziru od nas i gledaju da nas zaobiđu po svaku cenu. Čak i kad se desi da ova bića napadnu čoveka, to se obično dešava nesrećnim slučajem, kada se osećaju ugroženo i kada im se ljudi na neki način nehotice nađu na putu. Zmija će i u prirodi radije zaobići čoveka, nego da ga napadne i samo ako čovek stane na pogrešno mesto i životinja proceni da nema kud nego da prođe tuda gde se on nalazi (zmije imaju svoje staze), može doći do napada. Slično je i sa paucima i drugim insektima, koji napadaju samo ako imaju osećaj da su saterani u ćošak. Što se tiče paukova, u Australiji ima i izuzetno velikih vrsta, koje većini ljudi izgledaju ružno i strašno, ali nisu svi veliki primerci i opasni. Među otrovnim vrstama ima i malih i velikih paukova i insekata. Bilo kako bilo, već smo govorili o činjenicama koje govore da nema razloga za brigu i strah. Međutim, ukoliko imate fobiju od neke od ovih životinja, verovatno vam dovoljno strašno deluje i sama pomisao da ih vidite, makar i na bezbednom rastojanju. U tom slučaju verovatno je najbolje da živite blizu centra ili u nekom drugom urbanom predgrađu Melburna, a ako idete u neki drugi deo Australije, takođe preporučujemo da se držite velikih gradova. Verovali ili ne, i među Australijancima i skorije pridošlim žiteljima Australije ima dosta ljudi koji imaju fobiju od zmija, paukova i drugih insekata, i koji sasvim normalno funkcionišu tamo, što takođe govori da preteranoj brizi i strahu nema mesta, a već smo naveli i razloge za to.

Što se pak tiče verovatno druge na listi australijskih životinja koja izazivaju veliki strah kod ljudi, a to je, pogađate, ajkula, jasno je da nju možete sasvim zaobići ako ne plivate u rekama i morima Australije. Međutim, ako volite sportove na vodi, i ne želite da propustite priliku da uživate u njima i u Australiji, onda treba da imate na umu ono o čemu smo govorili u prethodnom odeljku ovog teksta i da se pridržavate uređenih plaža, organizovanih izleta na otvoreno more i svih pomenutih mera predostrožnosti. Kad je reč o samim opasnim vrstama ajkula (nisu sve dovoljno velike i jake da mogu da savladaju čoveka), ni njima čovek nije prirodna hrana i uglavnom im ljudi nisu uopšte zanimljivi. Međutim, činjenica je da mogu pogrešno da procene i da krenu u napad, ali su i tada uglavnom u pitanju situacije kada čovek pravi veliku buku ili nagle pokrete, a to obično rade ribari i surferi, te tako ajkule njih najčešće i napadaju. Meduze nije lako zaobići, posebno neke minijaturne, a opasne vrste, ali i tu važi isto što i za ajkule, a to su oprez i razumno ponašanje. Ako je na snazi upozerenje o opasnosti od ajkula i meduza, onda zaista nema potrebe da se ulazi u vodu i rizikuje sopstveni život.

Čovek nije prirodna hrana ni krokodilima i oni se uglavnom hrane sitnim životinjama. Slatkovodni krokodili u Australiji retko su duži od 3 metra i nemaju običaj da napadaju ljude, a njihova staništa mogu se lako zaobići. Morski krokodili mogu da dostignu dužinu i do 6-7 metara i umeju da budu mnogo agresivniji kad im je teritorija ugrožena, ali takođe ne napadaju iz čista mira. Zna se i za njih gde borave i takođe je lako izbeći ta mesta. Svakako nećete šetati blizu njihovih staništa ili plivati u vodi gde se zna da ih ima, zar ne?

Ptica kazuar je drevno biće, kako se smatra, još iz vremena dok se kopno Zemlje nije podelilo na današnje kontinente. Može da dostigne visinu i do dva metra, ne može da leti, a hrani se voćem, gljivama i sitnim životinjama. Kada je u sezoni parenja ili čuva mlade, ume da se ponaša vrlo agresivno i teritorijalno. Skačući i zadajući udarce i posekotine svojim jakim nogama i kandžama, mogu da usmrte čoveka. Ako ste se zaputili baš u deo Australije gde žive ove lepe, ali opasne ptice, ponovo naglašavamo da nema previše razloga za brigu. Ova ugrožena vrsta živi uglavnom daleko od ljudi, ali čak i u seoskim sredinama i predgrađima gde ponekad zaluta, može se izbeći. Statistike dovoljno govore o tome da do bliskih susreta sa ljudima dolazi vrlo retko i obično se dešavaju kada im se ljudi sami približe ili ih čak hrane.

Već smo napomenuli da australijskim prgavim svrakama i tasmanijskim đavolima nije mesto na ovoj listi, a razlog je to što oni ne mogu da usmrte čoveka. Međutim, pošto mogu da nanesu ozbiljne povrede, rećićemo ponešto i o njima. Tasmanijski đavo izgleda kao simpatičan mali pas i na prvom mestu je lešinar, što znači da se hrani već uginulim životinjama, ali je i predator manjim životinjama. Živi daleko od ljudi, ali i kada se u retkim prilikama nađe u blizini čoveka, nema običaj da napada. Tek ako se oseti ugroženo i isprovocirano, može se desiti da izujeda noge i nanese ozbiljne povrede, ali ne i da ugrozi život. Do toga međutim dolazi vrlo, vrlo retko i to isključivo u divljini. Možda se pitate otkud onda takvo zastrašujuće ime za ovo maleno stvorenje? Stvar je u tome što ova životinja ispušta veoma neprijatne zvuke kada se oseća ugroženo i krene u napad na neku životinju ili čoveka, a uz to ima i izuzetno jake zube kojima može da pregrize i kost. U svakom slučaju, čak i ukoliko budete posetili Tasmaniju ili živeli tamo, sumnjamo da ćete imati priliku da uopšte i vidite ovo po izgledu simpatično biće bilo gde izuzev u bezbednim uslovima nekog od prirodnih rezervata, kakvih ima širom Australije.

Kad je reč o australijskim svrakama, one žive u većini australijskih država i teritorija. Hrane se uglavnom insektima i sitnim životinjama. Žive i u divljini i u blizini ljudi. Uobičajeno je i da ih ljudi hrane i najčešće su pitome i naviknute na ljude. Dešava se i da se sasvim pripitome i igraju sa ljudima i kućnim ljubimcima. Međutim, kada počne sezona parenja, manji broj mužjaka postaje izrazito teritorijan i kidiše na ljude kada se i ne znajući približe njihovim gnezdima. Kao što smo već rekli, najčešće napadaju bicikliste i uopšte ljude u pokretu ukoliko se nađu previše blizu njihovih staništa. Pri tome, ne mogu ugroziti život čoveka, ali mogu da nanesu ozbiljne povrede očiju i površinske povrede glave. Međutim, daleko od toga da su napadi ovih ptica svakodnevna pojava, a postoje i načini zaštite od njih.

Čudesna priroda Australije

Sve u svemu, Australija je zemlja čudesne, raskošne prirode i neverovatan je doživljaj videti koale, kengure, valabije, vombate, papagaje i druge ptice živih boja, kao i niz drugih životinja koje su zaštitni znak ove zemlje. Ovu zemlju-kontinent krase i prelepo drveće, cveće jarkih boja i drugo rastinje, kao i razni divni predeli. Na svoj način je lep i neukrotivi pustinjski deo Australije. Svi oni koji imaju priliku da posete ovu zemlju ili odluče da žive tamo, većinom po dolasku tamo uživaju u prirodi, ali i u tamošnjim stilu života u gradovima, koji je vrlo dinamičan i zanimljiv. Svaki veći australijski grad je priča za sebe, ali ih sve odlikuje srdačnost, gostoljubivost, druželjubivost, duhovitost i otvorenost lokalnog stanovništva. Uvereni smo da svi ti lepi utisci vrlo brzo učine da većina ljudi ubrzo po dolasku tamo zaboravi na svoje strepnje i strahove vezane za opasne australijske životinje i da im bude i smešno koliko su nepotrebno paničili. Naravno, malo opreza svakako nije na odmet, ali se nadamo da smo ovim člankom uspeli da vam dočaramo realnu sliku vezanu za australijsku faunu, oko koje se pravi nepotrebna fama u medijima i da vam na taj način bar malo pomognemo da budete rasterećeniji i opušteniji kada se prvi put uputite u ovu neverovatnu zemlju. U znanju je moć.

Australiana Serbahttps://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/04/alligator-161909_1280-1024x888.pnghttps://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/04/alligator-161909_1280-150x150.pngAustraliana SerbaPrava Australijaajkula,Australija,fauna,insekti,Kengur,krokodil,morski krokodil,opasne životinje Australije,otrovnice,paukovi,životinjski svet,životinjski svet Australije,zmije,zmije otrovniceNaravno, važno je da se i pojedinci ponašaju razumno i odgovorno kako ne bi doveli sebe i druge u opasnost. Ukoliko žele da zaobiđu zmije i insekte, treba da vode računa o higijeni svojih kuća i poslovnih prostora, da stave mreže, odnosno takozvane komarnike na prozore i vrata, kao...Internet Magazin
1 2