Naš istaknuti pisac dr Petar Pješivac iz Melburna, družiće se i ove godine sa čitaocima u Srbiji i to najpre na Beogradskom sajmu knjiga u nedelju 20. oktobra, a potom i na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu u ponedeljak 21. oktobra. Ukoliko već niste nabavili njegov novi roman „Kada se završi rat“ u izdanju Agore ili neko od prethodnih ostvarenja ovog višestruko talentovanog stvaraoca, ovo je prava prilika za to! Pisac će potpisivati knjige na štandu Agore i razgovarati sa čitaocima. Tim povodom, razgovarali smo sa dr Petrom Pješivcem o romanu „Kada se završi rat“, koji je sa uspehom promovisao u Klubu Udruženja književnika Srbije u Beogradu i Književnom klubu „Njegoš“ u Melburnu. Njegova razmišljanja o svetu u kome živimo, učinile su njegovo kazivanje pravim poetsko-esejističkim štivom, pričom koja se sluša i čita u jednom dahu.

AS: Roman se odigrava u Australiji, Srbiji i Rusiji i čini se da je geografski prostor ono što daje okosnicu romanu „Kada se završi rat“. Koliko su zaista važni za tok romana i kakvo je njihovo značenje?

Na samom  početku bih hteo da govorim o prostorima mog romana: Melburn, Moskva, Beograd.

Dakle, tri podneblja sa svim onim situacionim potkama koje zovem ŽIVOTOM, koji su ga  ( život mog junaka) obeležili i modulirali u određenim razdobljima tog istog života. Nemoguće je govoriti o geografskom prostoru romana bez uplitanja psiholoških elemenata koji samim tim što se odvijaju- događaju u mom junaku,( kao i piscu ) postaju  jedan dinamični psihološki prostor. Naposletku, isto tako je nemoguće ljudskom biću, bez obzira o kom kvalitetu ljudskog bića da se radi, svesno bitisati bez samog procesa memorije, dakle, pamćenja, uspomena.

AS: Kao neko ko pripada našoj dijaspori, jer ste odrastali u Beogradu, iako ste rođeni u Adelejdu, čini se da ste utkali u roman ne samo iskustvo života u izgnanstvu, kako to nazivate u ovom delu, već i iskustvo dugogodišnjeg rada sa ljudima izbeglim u Australiju iz ratova na području nekadašnje Jugoslavije. Kako se to prelama kroz glavnog junaka i priču romana „Kada se završi rat“?

Suočen sa životom u izgnanstvu (geografski prostor), noseći se sa tzv gubitkom identiteta i bolešću organa koji je direktno odgovoran za najviše intelektualne funkcije, svesne ili nesvesne,  bilo da su nasleđene  bilo da su stečene iskustvom (psihološki prostor), duh junaka ovog romana sam postaje stratište večitog unutrašnjeg rata, sukoba, dakle, stvarnosti ili stvarnih sećanja i lažnih memorija (tzv konfabulacija), željenog, nevoljnog i voljnog, prošlosti i sadašnjosti, sublimalne poetičnosti  i primitivne inkorporacije poput, konkretno u ovom štivu incesta i kanibalizma.

AS: Ovaj roman donosi i jednu širu, globalnu sliku sveta u kome živimo, a izgnanstvo postaje metafora za izazove sa kojima se suočava čovek današnjice i donosi univerzalnu viziju sveta. Kakav je svet u kome živimo prelomljen kroz prizmu izgnanstva Vaših junaka?

“A šta je izgnanstvo do samoubistvo u pripremi“ – izjavljuje još jedan bitan protagonist ove naracije. Samoubistvo u pripremi i jeste metafora za  svakog izgnanika, kojeg upoređujem sa Zombijem. Živ, a neživ.

I zbilja kako na početku ovog veka objasniti pletoru holivudskih filmova o zombijima. Nalazim da je Holivud (bar se tako ispostavlja) i te kako avangardan u kritici ili anticipaciji civilizacijskih kretanja. Izgnanici  iz svog ličnog geografskog, pa samim tim i psihološkog prostora, dakle iz prostora gde im je “duša porasla”, ti dakle izgnanici, gubitkom identiteta i kulture iz koje su potekli, postaju ništa drugo do zombiji, dakle, dižu se iz mrtvih, ali ne žive. Dobijaju novi identitet, ali kao avatari života, inkarnirani u život bez života, što zovem beživotnom kulturom (što i jeste posledica, ako ne i cilj globalizacije )  

Sa promocije u Melburnu

AS: Kako čovek današnjice, bilo da je doslovno napustio svoju postojbinu ili tek bije bitku sa globalizacijom, koju takođe vidite kao vid primoravanja čoveka na svojevrsno izgnanstvo, da se nosi sa svim tim izazovima i živi dostojanstven, srećan i ispunjen život? Kako to čine Vaši junaci? Kako Vama to polazi za rukom?

Ne moram govoriti o geopolitičkim uzrocima  ovakvih civilzacijskih posledica.

Ono što je bitno naglasiti je da je proces asimilacije u novom geografskom i psihološkom prostoru zemlje domaćina jedan bolan proces, neizostavno nametnut, isforsiran, neprestan i trajan koji pokušavao da utolimo, urazumimo, pripitomimo na razno razne načine (ksenofobijom, svesnim odricanjem identiteta i potpunim prihvatanjem tuđe kulture, kreativnošću).

Ono što je još bitnije je da je potka bilo kog od ovih asimilacionog procesa – poniženje, koje potkopava čovečanstvo u ovom veku.

Zbog tog istog osećanja poniženosti ja se vraćam ovde u Srbiju, da predahnem, da živnem, da “napunim baterije”.

Ovim romanom sam pokušao da rečima topline, saučešće, razumevanja, saučesništva, pripadanja, pomirenja, prećutne nagodbe ali povrh svega ljubavi, taj užasni bol izgnanstva učinim podnošljivijim. 

O PISCU

Petar Pješivac je srpsko-australijski pisac, esejista, pesnik, kolumnista. Rođen u Adelejdu, u Australiji 1962. godine. Osnovnu školu završio je u Beogradu, srednje obrazovanje stekao u Moskvi, studije medicine započeo u Moskvi, nastavio na Univerzitetu u Beogradu, a diplomirao na Flinders univerzitetu u Adelejdu u Australiji. Živi i radi kao lekar i pisac u Melburnu.

Australiana Serbahttps://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2019/10/44983307_455496261640130_4320195555939581952_n-768x1024.jpghttps://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2019/10/44983307_455496261640130_4320195555939581952_n-150x150.jpgAustraliana SerbaAS VestiSponeAgora,Australija,Beograd,Beogradski sajam knjiga,dr Petar Pješivac,Izdavačka kuća Agora,Kada se završi rat,književnost,Kultura,Melburn,Moskva,Novi Sad,Petar Pješivac,Sajam knjiga,SrbijaNaš istaknuti pisac dr Petar Pješivac iz Melburna, družiće se i ove godine sa čitaocima u Srbiji i to najpre na Beogradskom sajmu knjiga u nedelju 20. oktobra, a potom i na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu u ponedeljak 21. oktobra. Ukoliko već niste nabavili njegov novi roman „Kada...Internet Magazin