Anja Knežević

To što ne vidi na desno oko i što kao dešnjakinja mora da puca levom rukom, nije sprečilo dvanaestogodišnju Anju Knežević da niže većinom zlatne medalje u streljaštvu! Potkrade joj se i po neka srebrna i bronzana medalja, ali zlato je njena boja. Zadivljujuće je i to što osvaja medalje kao ubedljivo najmlađa takmičarka u konkurenciji strelaca koji su stariji od nje tri godine! Za samo dve godine koliko trenira, već je osvojila medalje na dečijoj Olimpijadi, kao i na državnim i gradskim takmičenjima. Iako ima treninge gotovo svakodnevno, uspeva da se posveti i svojim drugim talentima, pa tako uči strane jezike, svira violinu i bavi se fotografijom, a zahvaljujući dobroj organizaciji, uspeva da odvoji  vreme i za igru i odmor. Uz sve to, veoma je skromna i lepo vaspitana, kako kažu oni koji je poznaju dobro, a u to smo se i sami uverili radeći ovu priču i razgovarajući sa njom. Inače, streljački klub „Novi Beograd – Ušće“ gde trenira streljaštvo izabrala je pošto u gradskoj opštini Zemun gde stanuje ne postoji ni jedan sportski klub tog tipa, ali se ispostavilo da je to odličan izbor. U ovom streljačkom klubu angažovana je živa legenda svetskog sporta Jasna Šekarić kao trener pištoljaša, a odatle je ponikla i izuzetna Ivana Maksimović, koja je u Londonu 2012. osvojila jubilarnu 100. olimpijsku medalju za Srbiju. Pored toga, Anja je tu dobila i izvanrednog trenera Dalibora Fatića, koji je i direktor ovog kluba. U novije vreme rade sa njom i treneri Marina Simić (serijska puška) i Stefan Višekruna (standardna puška). Kako kažu u klubu, veoma su ponosni i na uspehe svojih najmlađih članova, koji se takmiče u pionirskoj i kadetskoj konkurenciji i osvajaju veliki broj medalja, a među njima se posebno izdvaja Anja. Međutim, ona neće moći da nastavi da napreduje i takmiči se u streljaštvu ako ne bude imala adekvatnu pušku za levoruke strelce i ostalu neophodnu opremu. Sredstava za nabavku nemaju ni klub ni Anjina porodica, te su tako primorani da se obrate ljudima dobre volje koji mogu i žele da pomognu novčanom donacijom ili direktnom kupovinom puške i prateće opreme za ovu talentovanu devojčicu. Razgovarali smo o svemu sa Anjinom majkom Tanjom Knežević, trenerom Daliborom Fatićem i samom Anjom, a u daljem tekstu možete saznati više i pronaći informacije i kako da pomognete ukoliko želite.

AS: Anja ima iza sebe zaista zapažene rezultate. Koji su njeni najveći dosadašnji sportski uspesi?

Dalibor: Za dve godine bavljenja streljaštvom, Anja je uspela da ostvari brojne uspehe. Kad je reč o medaljama koje je do sada osvojila u pojedinačnim takmičenjima, izdvojio bih da je kao pobednik gradskog takmičenja predstavljala Beograd na školskoj olimpijadi 2016. u Vranju i osvojila srebrnu medalju. Pored toga, osvojila je zlatne medalje na gradskom takmičenju osnovnih i srednjih škola prošle i ove školske godine, zatim više puta na Ligi Beograda, Prvenstvu Beograda ili recimo na Ligi osnovnih škola, gde je bila pojedinačno prva u svih 6 kola lige. Tu su i srebrna i bronzana medalja na Ligi Beograda. Neke od ovih medalja osvojila je u kategoriji pionirki, a neke u kategoriji kadetkinja, gde se nadmetala sa 3 godine starijim takmičarkama. Osvojila je zlato prošle i ove godine i na ekipnom prvenstvu Srbije.

AS: Veliki uspeh u streljaštvu tim je veći i značajniji što Anja ne vidi dobro na desno oko, a poznato je da je upravo čulo vida veoma važno za ovaj sport. Kakvo je mišljenje stručnjaka o tome što ipak postiže rezultate kao da tog problema uopšte nema?

Tanja: Pre nego što je počela da se bavi streljaštvom, prvo smo se konsultovali se sa Anjinim doktorom koji je prati od postavljanja dijagnoze kada je imala 9 meseci. Plašili smo se da će joj to možda oslabiti i desno oko, ali se on oduševio i u potpunosti podržao njeno bavljenje streljaštvom. Rekao je da je to „pun pogodak“ i da može samo da joj koristi. Jedino je bio skeptičan kako če kao dešnjak moći da puca, ali smo dobili dozvolu da može da počne da trenira. On je kao stručnjak smatrao da je bezbedno i čak poželjno da se bavi streljaštvom.

AS: Sa kakvim se problemima srećete kad je reč o finansijama? Šta bi moglo da se desi sa Anjinim daljim napredovanjem u streljaštvu ukoliko se finansijska situacija ne poboljša?

Tanja: Srećemo se sa velikim problemima, jer mora da puca levom rukom i automatski joj treba oprema za levoruke koja se ne proizvodi mnogo. Ta oprema je veoma skupa, kao i inače oprema za streljaštvo, a u Srbiji većina nas jedva sastavlja kraj s krajem. Za one koji ne znaju, veoma su retki levoruki strelci i zato klubovi imaju samo opremu za desnoruke, tako da za Anju za dalje takmičenje nema opreme i mora da se nabavi, a ni klub ni mi nemamo novca. Ranije je bilo još manje levorukih u streljaštvu, jer su strelci forsirani da pucaju desnom rukom. Što se tiče nabavke opreme za Anju, klub nema novca, a situaciju dodatno otežava i to što sam ja samohrana majka. Do sada nije bilo problema, pošto je koristila pušku za pionire, koja je pogodna i za levoruke i za desnoruke. Međutim, standardna puška koja joj sada treba mora da bude baš za levoruke, jer su i kundak i drugi delovi drugačiji. Te standardne puške su veoma skupe, koštaju od 1500 evra naviše i ne mogu da se kupe u Srbiji, već u Nemačkoj i Švajcarskoj. Ako ne bude imala adekvatnu pušku, odelo i obuću za strelce i ostalu opremu, neće moći da nastavi da se takmiči. Oprema je u streljaštvu takođe vrlo važna, pa je čak sudije proveravaju pre početka takmičenja.

AS: Koliko bi novca bilo potrebno u narednom periodu kako bi Anja neometano mogla da nastavi sa streljaštvom? Kome da se obrate i na koji način mogu da pomognu oni koji to žele i mogu?

Dalibor: Za Anjin dalji razvoj i napredak neophodno je da se obezbedi puška međunarodnog programa, kao i prateća oprema (cipele, rukavica, pantalone, jakna). Sva pomenuta oprema kupuje se u inostranstvu. Okvirna cena puške je 2000 evra, dok je okvirna cena kompletne prateće opreme oko 1200 evra, a tu su i prateći troškovi za uvoz svega toga. Poželjno je da se nabavi vazdušna puška tipa STEYR LG 110 MATCH i pomenuta prateša streljačka oprema tipa HITEX EVOTOP. Napominjemo da kundak puške mora biti za levorukog strelca. Molimo sve koji su u mogućnosti da pomognu da se obezbedi sve što je potrebno za Anjino dalje napredovanje i takmičenje. Sredstva možete uplatiti direktno preko žiro računa Streljačkog kluba „Novi Beograd Ušće“, gde Anja trenira streljaštvo od početka, a možete se javiti i direktno klubu kako bi sklopili Ugovor o donatorstvu. Žiro račun je 355-1005889-34. Ukoliko se opredelite za Ugovor o donatorstvu, možete se javiti na telefon kluba +381 11 311 2578 ili direktno meni.
*Telefon Dalibora Fatića možete dobiti preko redakcije magazina Australiana Serba, a više informacija o klubu ovde.

AS: Anja je odličan đak, uči strane jezike i svira violinu. Kako uspeva sve to da uskladi i koliko ima vremena i za igru i odmor?

Tanja: Ide na engleski i francuski i mimo škole. Do nedavno je išla i u muzičku školu i svirala violinu, ali je morala da se odrekne nečega, jer više nije mogla sve da postigne i odlučila je da to bude violina. Pored toga mnogo voli i fotografiju i koliko može bavi se i time. Prošle godine krenula je i sa kondicionim treninzima tri puta nedeljno, a šest dana u nedelji ima i redovne treninge, koji traju najmanje po tri sata.

AS: S obzirom na Anjine dosadašnje uspehe i sve ono što zapažate u radu sa njom, šta očekujete od Anje u narednom periodu? Kakvi su planovi?

Dalibor: Očekujem da lepo napreduje do 15. godine, a kasnije bude u reprezentaciji i osvaja medalje na evropskom i svetskom prvenstvu, i nadamo se i na Oplimpijadi. Njeni rezultati i godine ukazuju na to. Strelci koji imaju njene rezultate su po 2-3 godine stariji od nje. Ona se zapravo takmiči sa starijima od sebe i osvaja medalje.

AS: Šta je po Vama razlog za finansijske probleme sa kojima se sreću i Anja i drugi sportisti? Kako to može da se reši kratkoročno, a kako dugoročno?

Dalibor: Naši zakoni umesto da stimulišu ljude iz privrede da ulažu u sport, zapravo ih ograničavaju. Tako ljudi dobre volje nemaju nikakve olakšice kada daju donaciju ili sponzorstvo, a donirani, odnosno sponzorisani sportski klub plaća porez na donatorstvo 2.5, a porez na sponzorstvo 20 posto. Trenutno to ide po prijateljskim linijama, a ima i pranja novca. Pored toga, u Srbiji se nažalost potenciraju komercijalni sportovi, umesto mladi talenti i napredak sporta. Svi znamo koliko se recimo ulaže u fudbal koji ne daje rezultate, a ovde ima izuzetnih rezultate i niko ne ulaže. Zato se nekomercijalni sportovi i ne privatizuju. Sve to mora država da reši.

Rekla nam je ponešto o sebi i svom bavljenju streljaštvom i sama Anja Knežević, što smo ostavili za kraj kao ukras cele ove priče i molbe da joj bude omogućeno da dalje razvija svoj talenat i predstavlja svoj grad i zemlju na najlepši način.

AS: Kako si se opredelila za streljaštvo? Kada si počela da se baviš ovim sportom?

Anja: To je bilo u novembru 2014. Moj brat Vanja počeo je da trenira, pa sam i ja htela da pokušam i otišla sam na prvi trening. Svidelo mi se i krenula sam da treniram, ali sam posle mesec dana prestala i mislila da to nije za mene. Međutim, ubrzo sam nastavila, jer sam shvatila da mi se streljšatvo veoma dopada. Posle mesec-dva osvojila sam prvu medalju i to zlatnu na školskom takmičenju. To me je dodatno podstaklo da nastavim. Odmah je počeo da me trenira Dalobor Fatić, a sada me treniraju i Marina Simić za serijsku pušku i Stefan Višekruna za standardnu.

AS: Od koga najviše učiš o streljaštvu? Ko su tvoji sportski uzori i zašto?

Anja: Mnogo volim da gledam svetska takmičenja na YouTube–u i evropske i svetske kupove, pa i tako učim. Najviše volim Svetski kup u Minhenu, a od sportista Andreu Arsović, koja je osvojila baš taj kup i još dosta nagrada. Finale je bilo ubedljivo najbolje. Naravno, najviše učim od svog trenera Dalibora Fatića i od svojih drugara iz kluba. Trener nije strog, atmosfera na treninzima je opuštena i dosta se družimo i van treninga. Kad god osvojimo medalju, pravimo slavlja, a u klubu slavimo i rođendane i tu zovemo i drugare iz škole.

AS: Kad je reč o treninzima, takmičenjima i nagradama, koje bi lepe uspomene posebno izdvojila?

Anja: Pre svega bih izdvojila dečija školsku Olimpijadu 2016. na kojoj sam zauzela drugo mesto u pojedinačnoj konkurenciji, kao i državno zlato 2016. i 2017. godine. To sam osvojila sa dve drugarice u ekipnom takmičenju. Bilo je i uzbudljivo i što sam tri puta za redom u ekipnom takmičenju uzela zlato i dva puta pojedinačno za redom. Jako mi je drago što sam ušla u finale u konkurenciji do 18 godina i zauzela peto mesto na Kupu Beograda. Inače, sve volim kad je reč o streljaštvu. Treniram šest puta nedeljno po 2-3 sata i radujem se treninzima.

*Pogledajte i galeriju slika!

 

 

Australiana Serbahttps://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/06/IMG_2536.jpghttps://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/06/IMG_2536-150x150.jpgAustraliana SerbaHumanoAnja Knježević,Dalibor Fatić,dobrotvorno,donacija,humanitarna akcija,Jasna Šekarić,levoruki strelac,Marina Simić,medalje,sport,Stefan Višekruna,strelac,Streljački klub "Novi Beograd - Ušće",streljaštvo,Zemun,zlatna medaljaTo što ne vidi na desno oko i što kao dešnjakinja mora da puca levom rukom, nije sprečilo dvanaestogodišnju Anju Knežević da niže većinom zlatne medalje u streljaštvu! Potkrade joj se i po neka srebrna i bronzana medalja, ali zlato je njena boja. Zadivljujuće je i to što osvaja...Internet Magazin