Ivan Miletić Milbridž (Milbridge) spada u one retke ljude koji istinski razmišljaju izvan zadatih okvira i sami krče put tamo gde ga nema. Ma koliko bile brojne i naizgled nesavladive, prepreke radije vidi kao izazove i šanse, nego kao probleme i ograničenja. To mu je omogućilo da 2012. bude angažovan i dobije vrlo odgovorne zadatke u Ministarstvu odbrane Australije. Bilo mu je povereno da vodi važne projekte na polju tehonloškog razvoja pri ovom ministarstvu, a ako kažemo da je budžet za jedan od tih projekata bio preko 200 miliona dolara, jasno je o kakvom se elitnom poslu radi. Sa uspehom je radio i u korporaciji Price Waterhouse Coopers. Međutim, to je tek deo njegove veoma bogate profesionalne biografije. Po dolasku u Australiju 2000. godine, studirao je, usavršavao se i radio čak i najteže poslove, ali je vrlo brzo napredovao i već 2003. osnovao malu marketinšku agenciju, koja ubrzo prerasta u uspešnu firmu za konsalting i vođenje projekata na vrhunskom nivou. Danas su Ivanove kompanije Eagle Space Group i Eagle Space Travel multinacionalne firme sa sedištem u Sidneju i Beogradu. Njihova delatnost je već izvesno vreme usmerena pre svega na privredno povezivanje Australije i Evrope, a posluju i u Kanadi i Severnoj Americi. Ivan Miletić Milbridž kroz svoje kompanije  čini mnogo i na polju privredne saradnje Australije i Srbije, koja je od vremena raspada velike Jugoslavije gotovo sasvim zamrla. Oživljavanje privredne razmene ove dve zemlje, Ivan zapravo vidi kao važnu misiju svoje kompanije, koja izlazi iz okvira čiste poslovnosti i profita, utoliko što mu je lično, zbog njegovog porekla i ljubavi prema Srbiji i Australiji, izuzetno stalo da se stvore bolji uslovi za njihovo ekonomsko povezivanje. Po svim ostalim parametrima, njegovo angažovanje na ovom polju je vrlo profesionalno i znalačko. Uprkos svim izazovima, ne odustaje od svog angažovanja na stvaranju boljih uslova za privrednu saradnju Srbije i Australije i čak je dao svoj doprinos i donošenju posebnih carinskih zakonskih uredbi u Australiji upravo radi olakšavanja trgovinske razmene sa Srbijom. Prosto je neverovatno koliko se o tome malo zna, s obzirom na veliki potencijal povezivanja naše dve zemlje i nadamo se da ćemo bar malo ovim tekstom to promeniti.

Ivan sa velikom posvećenošću i istrajnošću pristupa i svojoj drugoj misiji, a to je podučavanje i obrazovanje dece poreklom iz Srbije rođene u Australiji na srpskom jeziku. Pri tome najmlađima ukoliko je potrebno obezbeđuje i učenje srpskog jezika, jer roditelji iz različitih razloga ne uspevaju uvek sami u tome. Sa suprugom Marijom ulaže dosta novca, vremena i truda kako bi njihova škola „Dositej“ opstala i kako bi najmlađim generacijama srpske dijaspore u Kamberi, glavnom gradu Australije, omogućili časove srpskog jezika, kulture i istorije. Ovaj njihov zajednički projekat je zapravo i pokrenula Marija, kada je napisala plan i program nastave na srpskom i engleskom jeziku. Zaista je pravo nadahnuće videti takvu posvećenost i plemenitost na delu u vremenu kada malo ko ulaže svoj novac i vreme u nešto što mu ne donosi materijalnu dobit. Za sada im u skladu sa svojim mogućnostima pomaže samo Ambasada Srbije u Australiji, ali se nadamo da će uskoro i šira srpska zajednica prepoznati koliko je važno da se podrži i proširi delovanje škole Dositej, koja trenutno nema dovoljno kapaciteta da primi sve zainteresovane đake. Sa Ivanom smo razgovarali o svemu ovome, a uspeli smo da saznamo ponešto i o njegovom odrastanju u Beogradu i životu u Australiji i izvan njegovih brojnih poslovnih i dobrotvornih projekata. Nekako radije govori o povezivanju Srbije i Australije, školi Dositej i drugim sličnim temama, nego o sebi, kako to uostalom često i biva kod izuzetnih ljudi.

Kako su nastale Vaše kompanije Eagle Space Group i Eagle Space Travel? Koja je bila polazna ideja?

Polazna ideja se javila još 2003. godine. Igrom slučaja sam naišao na strateški dokument Ministarstva inostranih poslova i trgovine Australije iz 1999. godine o investicijama i trgovini sa Istočnom Evropom. Administracija Australije, inače, region Jugoistočne Evrope, ili kako se sad popularno zove Zapadnog Balkana, svrstava u Istočnu Evropu. Dokument je završen u vreme kada je SR Jugoslavija bila pod najoštrijim međunarodnim sankcijama i totalno isključena iz procesa strateškog planiranja. S druge strane, Hrvatska i Slovenija su u potpunosti nasledile bivšu osnovu za bilateralnu trgovinsku saradnju koju je imala nekadašnja SFRJ. To me je zaintrigiralo i zainteresovao sam se za nekadašnju bilateralnu trgovinu Australije i SFRJ. Uočio sam da je trgovina bila na zavidnom nivou i da je nekadašnja SFRJ bila važan partner Australije za plasman strateških sirovina u Evropi. Došao sam na ideju da osnujem agenciju za marketing koja bi se bavila istraživanjem potencijala i zainteresovanosti poslovnih krugova obe zemlje za, da tako kažem, „reanimaciju“ bilateralnih trgovinskih odnosa na relaciji Beograd-Kambera.

Ono što me je u tom procesu najviše ohrabrilo bilo je izuzetno veliko interesovanje dve poslovne zajednice, kao i činjenica da u poslovnim krugovima Australije ima veliki broj menadžera koji su nekada bili zaduženi za realizaciju saradnje. Interesovanje za “reanimaciju” je bilo veliko i u ministarstvima obe države. Na svakom koraku sam bio ohrabrivan da priču prenesem na sto viši nivo. Tako je tokom vremena mala agencija prerasla najpre u konsultantski, a zatim u mali multinacionalni model poslovanja, i danas smo vrlo prisutni na obe teritorije.

Tokom našeg poslovnog rasta na tržištu, uočili smo nedostatak infrastrukture potrebne za privredno povezivanje Beograda i Kambere, koja je nestala sa prestankom saradnje i uvođenjem međunarodnih sankcija i trgovinske blokade prema Beogradu od strane Ujedinjenih Nacija. Infrastruktura se jednostavno preselila iz Beograda u Zagreb i Ljubljanu. Situacija je postala još složenija kada je ulaskom Slovenije i Hrvatske u Evropsku uniju ta infrastruktura stavljena pod kvote koje reguliše Brisel za međunarodnu trgovinu definisanu zajedničkom politikom država EU. Tako obnovljena infrastruktura nije zaživela u Beogradu, ali je zato preko Hrvatske i Slovenije integrisana u opštu infastrukturu na nivou EU. Očekujući ovakve komplikacije, mi smo se na adekvatan način pozicionirali još 2010. i stvorili poslovni model, koji na najbolji i najefikasniji način može da ponudi potrebnu poslovnu infrastrukturu kroz Eagle Space Group i Eagle Space Travel. Nudimo različite mogućnosti kako za protok robe i kapitala, tako i za povezivanje poslovnih ljudi.

S obzirom da nastojite da povežete Australiju i Evropu kroz delatnosti i aktivnosti Vaše kompanije, kakvo je Vaše iskustvo po tom pitanju?

Iskustvo je zanimljivo i dinamično, s obzirom da je od 2003. godine, kada smo osnovali prvi deo našeg poslovnog sistema, do danas, Evropa za samo 14 godina mnogo promenila i stalno menja svoj oblik. Evropska unija je sa početnih 12 došla do 28 država članica. Neke od zemalja bivše Jugoslavije su postale punopravni članovi EU. S druge strane, Australija ima konstantan porast populacije i povećan priliv imigranata, te je u istom periodu povećala svoju populaciju sa 18 na 24 miliona stanovnika. Moglo bi se reći da su to dva vrlo dinamična tržišta u stalnom porastu. Međutim, od 2008. godine na oba ova tržišta osetne su posledice značajne finansijske stagnacije u odnosu na prethodni period. Uzrok je na prvom mestu globalna finansijska kriza, koja još uvek traje i samo prelazi iz jednog oblika u drugi. Neizvesno je i kada i kako će se kriza završiti. Kao prateći efekat ove ekonomske stagancije, EU nije više u mogućnosti da reflektuje svoju ekonomsku moć i prosperitet izvan svojih granica i dolazi do urušavanja državnih sistema u celokupnom basenu Meditarana, a samim tim i Bliskog Istoka, što kreira bezbedonosne rizike za mnoge zemlje. Australija je možda daleko, ali je okrenuta svojim saveznicima, kao i NATO-u, kao zvaničnom odbrambenom mehanizmu Evrope. Povrh svega, trgovinski putevi od Evrope do Australije i obrnuto, vode upravo preko područja, koja sve više zahvata požar izazvan raspadom njihovih državnih sistema, a to su rog Afrike, Suecki kanal i Mediteranski basen.

Kada je reč o privrednoj saradnji Srbije i Australije, konkretno naše iskustvo je da su poslovni krugovi obe države izuzetno zainteresovani za zajedničke trgovinske i investicione projekte, verovatno više nego što postojeće poslovne infrastrukture to mogu da podrže. Postojeća infrastruktura na relaciji Beograd-Kambera se odvija preko etničkih poslovnih subjekata naših iseljenika, koji su specijalizovani za robu široke potrošnje sa teritorije bivše Jugoslavije. Ne postoje prodavnice koje distribuiraju samo srpske proizvode. Po prirodi stvari radi se o malim porodičnim trgovinskim firmama, koje imaju ograničen kapacitet, ljudske resurse, znanje i mogućnost da za kratko vreme povećaju postojeći plasman na australijskom tržištu. Što se tiče ulaska robe iz Australije u Srbiju, tu je situacija još gora. Ni u jednoj ni u drugoj državi ne postoje kompanije suprotne strane. Izuzetak je jedino aviokompanija Air Serbia, koja je nasledila osnovnu I vrlo skromnu infrastrukturu nekadašnjeg JAT-a u Australiji. Čujem i da je Rio Tinto prisutan na srpskom tržištu, ali ne u značajnijem obliku. U Srbiji ne postoji  poslovni klub ili komora koja bi popularisala bilateralne trgovinske odnose Srbije i Australije, a tek nedavno je u Australiji pokrenut pionirski korak ka kreiranju srpsko-australijske komore.

Za trgovinske projekte značajnijeg obima potrebno je da na obe teritorije postoji infrastruktura koja može da ih podrži. U praktičnom smislu potrebno je da postoje luke i aerodromi sa kapacitetom za kargo većeg obima, magacini za skladištenje i distrubuciju velike količine robe, odlična železnička i putna mreža, kao i plovni putevi za distribiciju robe do krajnjeg odredišta. Australija kao ostrvska zemlja, koja zavisi od priliva i odliva robe i kapitala i čije je glavno trgovinsko odredište mnogoljudna Azija, ima sve ove kapacitete. S druge strane, Srbija ima hroničan nedostatak luka i aerodroma za priliv i odliv veće količine robe brzo, efikasno i po prihvatljivim cenama, a u železničku mrežu se nije ulagalo decenijama, dok je putna mreža tek u povoju i još uvek se grade autoputevi ka Solunu, Konstanci, Baru i Plovdivu. Pored toga, u Srbiji nema velikih globalnih špediterskih kompanija, koje mogu da pruže kargo transport većeg obima, dok lokalne špediterske kompanije imaju veoma ograničen kapacitet za transport velike količine robe do udaljenih tržišta.

Kakva je situacija recimo kada je reč o čvršćem povezivanju i privrednoj saradnji Australije i Srbije?

Što se čvršćeg povezivanja i privredne saradnje tiče, naše je iskustvo da na obe strane postoji velika volja i želja, bez obzira da li se radi o privrednim krugovima ili državnoj administraciji. Mnogi napori se čine od 2003. kada smo mi uključeni u celu priču. Mogućnosti i interesovanje su ogromni u svim sektorima od plasmana robe široke potrošnje i to posebno hrane, preko farmaceutskih proizvoda i strateških sirovina, do namenske industrije. Interesovanje za saradnju je izuzetno veliko u obe zemlje.

Našim radom smo čak uspeli da pomognemo i da dve administracije otklone neke carinske barijare nasleđene iz vremena raspada SFRJ i međunarodnih sankcija prema Beogradu. Šta više, Australija je zbog Srbije donela i posebne amandmane na carinski zakon. Administracije obe države rade na otklanjanju svih administrativnih prepreka. Poslovne zajednice takođe imaju veliku želju za saradnjom. Nažalost, već pomenuti nedostatak infrastrukture je glavni problem koji se javlja pri realizaciji, jer značajno utiče na vreme potrebno za plasman proizvoda i cenu špedicije, što onda pada na teret krajnjeg potrošača.

U Beogradu postoji mišljenje da je kanal dijaspore jedino rešenje za plasman robe i upravo iz tog razloga vrlo često ne postoji spremnost za realizaciju trgovinskih projekata izvan tog tržišta. Naše je iskustvo da vrlo često nema promotivnog materijala na engleskom jeziku, već se potencijalnim kupcima dostavlja materijal na srpskom. Bili smo vrlo iznenađeni kada smo shvatili da nema ni pakovanja proizvoda na engleskom jeziku ili recimo da kadrovi u kompanijama zaduženi za  izvoz ne govore jezik na funkcionalnom nivou. Morali smo da odustanemo od nekoliko projekata upravo zbog toga što ili promotivni materijal ili pakovanje nisu bili adekvatni, ili pak proizvođači u Srbiji nisu uspevali da okonćaju pregovore u razumnom roku, zbog nepoznavanja pravne i poslovne terminologije neophodne za pregovore o kupoprodajnim ugovorima.

(nastavak na sledećoj strani)

Australiana Serbahttps://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/03/12795078_10207399077507659_942701479236790470_o-e1489024428987-1024x971.jpghttps://www.australianaserba.com/wp-content/uploads/2017/03/12795078_10207399077507659_942701479236790470_o-e1489024428987-150x150.jpgAustraliana SerbaSponeAir Serbia,Australija,Belgrade,Beograd,Canberra,dijaspora,DOSITEJ Serbian Language School,Eagle Space Group,Eagle Space Travel,Ivan Milbridge,Ivan Miletić,Ivan Miletić Milbridge,JAT,Kalemegdan,Kambera,Maria Milbridge,Ministarstvo odbrane Australije,privreda,Rio Tinto,Sidnej,škola srpskog jezika,Srbija,SydneyIvan Miletić Milbridž (Milbridge) spada u one retke ljude koji istinski razmišljaju izvan zadatih okvira i sami krče put tamo gde ga nema. Ma koliko bile brojne i naizgled nesavladive, prepreke radije vidi kao izazove i šanse, nego kao probleme i ograničenja. To mu je omogućilo da 2012. bude...Internet Magazin
1 2